-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Amaliy fanlar,
-
-
-
Amaliy fanlar,
-
Mehrobdan chayon
Abdulla Qodiriy,Abdulla Qodiriy asarlarini qancha ko'p o'qisangiz shuncha ko'p ma'no topaverasiz.Qo'lingizda "Mehrobdan chayon" romanining yana bir nashri.Undagi sof muhabbat tasviridaqn zavqlanish zavqi hammangizga muborak bo'lsin.
-
Anna Karenina.5-8 qism
L.Tolstoy,Книгиня Шурбацкая қизининг тўйини беш ҳафтадан сўнг келадиган рўза кунларигача қилиб бўлмайди, деган фикри эди, чунки қизига бериладиган сепнин ярими бу муддатганча тайёр бўлмасди, аммо Левин рўзадан кенинга суриш ҳам тўйни ҳаддан зиёд кечиктириб юборди, деган айтганда, книгинянинг бук фикрга ҳам қўшилма иложи қолмади, чунки князь Шчербфцкийнинг қари холаси оғир касал бўлгани учун ўлиб қолиши мумкин эди, унда азахонлик тўйни яна ҳам орқага суриб юборарди.
-
Amir Temur Ispaniya elchisi nigohida
Rui Gonsales de Klavixo,Ush bu kitobda Sohibqiron bobomiz Amir Temur bilan yuzma-yuz ko'rishgab yevropa elchisi Rui Gonsales kundaligida o'sha vaqtdagi holat tasfirlangan.
-
-
-
O'zbek tilining izohli lug'ati. 1 jild
E.Begmatov,Луғат ҳозирги ўзбек адабий тилида кенг истеъмолда бўлган 80 мингга яқин сўз ва сўз бирикмаларини, фан, техника, санъат ва маданият соҳаларига оид терминларни, бир неча шевада кўлланадиган сўзларни, баъзи тарихий ва эскирган атамаларни ўз ичига олади.Луғатда берилган сўзларнинг амалда қўлланиши XX аср ўзбек адабиёти ва матбуотидан олинган мисоллар билан далилланган. Луғат узбек тилшунослиги ва туркийшунослик бўйича мутахассислар, таржимонлар, оммавий ахборот воситалари ходимлари, олий таълим муассасаларининг ўқитувчилари ва талабалари, шунингдек, кенг ўқувчилар оммаси учун мўлжалланган.
-
-
Ta'lim-tarbiya sifati va qirralari
S.S.G'ulomov,Ushbu qo'lLANMADA TA'LIMGA OID VA UNUNG Sifat bosqichida o'zgarib, rivojlanib borishini nazarda tutgan barcha masalalar 1000 savol tariqasida tayyorlandi. Javoblar tavsiyalr ahmda ijroni ta'minlash bo'yicha Vazirlar Mahkamasi, vazirlik chora-tadbirlari majmuasi asosida tayyorlangan.
-
-
Psixologiya nazariyasi va tarixi
Sh.R. Baratov,Mazkur darslik 5110900-Pedagogika va psixologiya bakalavriat ta’lim yo'nalishining o‘quv rejasidagi «Psixologiya nazariyasi va tarixi» nomli fan dasturi asosida yaratilgan bo‘lib, mutaxassislikka kirish, psixologiya tarixi, psixologiyaning zamonaviy tadqiqot metodlari, shaxs, faoliyat, motivatsiya, nutq, shaxsning individual-tipologik xususiyat- lari, bilish jarayonlari, hissiy-irodaviy sifatlari to‘g‘risidagi materiallarni o‘zida mujassamlashtirgan.
-
Основы философии
М.А.Ахмедова,В учебном пособии дается системное, с учетом новых методологических подходов, изложение основ философии. Содержание пособия соответствует широко принятой в мире структуре философского знания. Значительное внимание уделяется истории философии, особенно философической мысли народов Узбекистана. С учетом того, что духовная жизнь народов Центральной Азии на протяжении веков была тесно связна с культурой мусульманского мира, даны материалы и по философии Среднего и Ближнего Востока
-
O'zbekiston Respublikasining qonun chiqaruvchi oliy organi: soxta vakillikdan haqiqiy parlamentarizmga qadar
E.H.Halilov,Юридик фанлар доктори Э.Х.Халиловнинг ушбу китоби қонун чиқарувчи олий орган қарор топиши ва ривожланишининг назарий ҳамда амалий муаммоларига бағишланган махсус монографик асар бўлиб, унда Ўзбекистонда парламентаризм асосий институтлари ҳар томонлама тадқиқ, этилган. Китобда илмий-назарий асосида Ўзбекистон парламентини ташкил этишга, унинг ваколатлари ва фаолият кўрсатишининг мархумига тааллуқли жиҳатларини такомиллаштиришга, мамлакат Қонун чикдрувчи олий органи амалий фаолиятини янада ривожлантиришга қаратилган айрим таклиф ва тавсиялар мужассамлаштирилган.
-
-
Madaniyatshunoslik
E. Gulmetov,Madaniyat-bu insonlarning ijodiy faoliyati tufayli yaratilgan moddiy va ma'naviy boyliklar majmui.
-
Estetika
E.Umarov,Ўзбекистон олий ўқув юртларида ўқитилаётган ижтимоий (гуманитар) сиёсий фанлар қаторида эстетика фанининг алоҳида ўрни булиб, у Ўзбекистонда маънавий муҳитни соғломлаштиришда муайян мақомга эга. Аммо, афсуски, ҳанузгача ўзбек тилида бу фандан бирор бир ўқув дарслиги ёки қўлланмаси чоп этилмаган. Бу ҳолат талабалар, умуман, ёшларнинг эстетик онгларини шакллантиришда муайян қийинчиликларни келтириб чиқармоқда. Проф. Эркин Умаров нашрга тайёрлаган «Эстетика» (Нафосатшунослик) ўқув қўлланмаси ана шу бўшлиқни тўлдиради, деган умиддамиз. Унинг энг муҳим ижобий томони шундаки, мазкур ўқув қўлланмасида эстетика фанининг умумий тамойиллари билан бир қаторда ўзбек ва Шарқ халқла ри эстетикасининг ўзига хос хусусиятлари ҳам ўз ифодасини топган.
-
-