-
-
Sargardon soyalar
X.Rustamova,She'rlar ichra ko'z va qalb ila ila kezinib, nafis hissiyotlar, yorug' taskinlardan bahra olasiz. Shu bois ham kitob qalbingiz to'ridan joy olishiga shubha yo'q.
-
Tanlangan asarlar
Mahmud Hodiyev Botu,Botu taxallusi bilan ijod qilgan Mahmud Hodiev (1904-1938)o'tkan asrning 20- yillarida xalqimiz o'rtasida nafaqat shoir,balki har tomonlama bilimli, istedodli va fidoiy jamoat arbobi sifatida ham tanilgan.
-
-
Imom Termiziydan qirq hadis
Z.Islomov,Юртимиздан етишиб чиққан машҳур муҳаддис олим Имом Абу Исо Термизийнинг "Жомеъус сунан" асари энг ишончли олти ҳадис тўплами (Сиҳоҳи ситта) сирасига киради. Унда турли мавзулардаги ҳадислар жамланган. Ушбу рисолада ана шу китобдан саралаб олинган қирқ ҳадис ва уларга изоҳлар жамланди.
-
Ufq
S.Ahmad,«Ufq» trilogiyasi 0 ‘zbekiston xalq yozuvchisi, 0 ‘zbekiston Qaxramoni Said Ahmad ijodida alohida o‘rin tutadi
-
Boyvachchaning qizi
Hayit T.,Эзгу ишларни, яхшиликни кўзлаган инсон борки, китоб оламидан ўзи учун маънавий озуқа олади. Дарвоқе, инсон бир шакл, холос. У илм ва бадиият орқали зийнат топиб, ўзига йўл очади. Шу боис ҳам ҳар бир янги китоб ёруғ юз билан қарши олинади.
-
Men bilgan Sharof aka
I.Abduxoliqov,Sharof Rashidov yurtimiz tarixida yorqin iz qoldirgan shaxslardan biridir.
-
Zamonaviy Amerika romanlari
Daniyela Stil,Буни ҳисобга олган ҳолда, мазкур тўпламда ўқувчилар эътиборига ҳозирги давр AҚШ романнависларининг асарлари ҳавола этилмокда. Шу пайтгача ўзбек тилида «Замонавий Америка романлари» тўплам ҳолида чоп этилмаганлиги боис ушбу нашр адабиёт ихлосмандларига муносиб совға бўлишидан умидвормиз.
-
Tanlangan asarlar II-jild
Shukrullo,Оқсоқол шоиримиз Шукрулло таништиришга муҳтож одам эмас. Уни нафақат Ўзбекистон, балки МДҲ давлатларида ҳам яхши танишади. Ҳатто, шоирни ўзимиздагидан кўра ташқарида машҳурроқ дейиш ҳам мумкин. Аммо ижодкор бугунги ўзбек ўқувчилари ва адабиётшунослари томонидан тушунилишга муҳтождир десам, хато бўлмайди.
-
Asrni qaritgan kun
Ch.Aytmatov,Adibning''Asrni kiritgan kun''romani ma'naviy-ruhiy poklanish pallasida insonga oz-ozini anglash darsidan saboq berishi,shubhasiz.
-
-
Sirdoshim-qizim,eshit
B.Muhammadamin Abdurrahim o'g'li,Shukronalar aytamiz , yurtimiz mustaqil bo`lib , misoli daryo o`zining azaliy o`zaniga qaytganidek bo`ldi. O`zligini topgan xalqimiz kechagi kunda yo`l qo`ygan xatolarini bugun xaqiqiy tahlildan o`tkazmoqda va kerakli hamda to`g`ri qadamni dalil tashlamoqda. Zotan , sog`lom ma`naviyatning talabi shunday bo`lishi ham maqsadga muvofiq.
-
Turkman xalq donishmandligi
J.Qurbonov,Ўзбек ва туркман халқлари азал-азалдан ўзаро қардош-кондош бўлиб келган. Бу халқларнинг ўтмиши, маьнавий-маданий илдизлари, халқ оғзаки ижоди хам деярли бир-бирига монанддир.Ўзбек халқи каби туркман халқи хам жуда қадимий бўлиб, бу асрлар оша авлоддан-авлодга кўчиб келган халқ тафаккури тарихи хам жуда кадимийлигидан далолат беради.
-
Buyuklar muxabbati
M.A'zam,Bu kitob muhabbatdan so`zlaydi. Sahifalar sizga Qodiriy bilan Rahbaroy, Fitrat bilan Fotima , Cho`lpon bilan Mohiroya , Oybek bilan Zulfiya , Shayxzoda bilan Sakina , Mirtemir bilan Halima , Aytmatov bilan Bibisora nuhabbatidan hikoya qiladi.Lermontov va Sushkova , Simonov va Serova sevgisi bilan tanishtiradi. Didro bilan Volan xonim, Mirabo bilan Sofiya , Flober bilan Luizaning ishqiy nomalaridan bahramand etadi. Gyotening sevimli ayollari, Betxoven bilan Julietta ... xullas , kitobni o`qirkansiz , buyuklarning secgisi ham buyuk bo`lganiga ishonasiz.
-
-
Sherlar va tibbiy doston
Abu Ali Ibn Sino,Qo'lingizdagi ushbu kitobchada O'rta Osiyoning buyuk allomasi, ensiklopedist olimi, faylasufi va shoiri Abu Ali ibn Sinoning she'rlari hamda tibbiyot sohasida bitgan she'riy dostoni berilgan.
-
Erta qaytgan turnalar
Ch.Aytmatov,"Turkiy dunyo Alisher Navoiydan qariyb 500 yil keyin adabiiyot cho'qqisiga Chingiz Aytmatovni olob chiqadi" -degan fikrni bugun biror-bir adabiyot ixlosmandi inkor etmaydi.
-
Oqshom xabarlari
Xeyli A.,Таржимон Жаббор Эшонқул. Инсон демократия учун эмас, демократия инсон учун хизмат қилиши кераклиги ҳақидаги ғояни бадиий усулда ёритишга ҳаракат қилган америкалик адиб Артур Хейлининг мазкур асарида журналистларнинг ижодий фаолияти, оммавий ахборот воситаларининг одамлар ҳаётидаги ўрни ва роли қаламга олинган. Унда ҳар кандай шароитда ўз касби ва виждонига содиқ қолган журналистнинг шижоатли кураши, инсон шаъни ва умри ҳамма нарсадан устун эканлиги ҳақида сўз боради. Америка ҳаёти турли ракурсларда қаламга олинган, ҳам детектив, ҳам фалсафий-психологик жанрда ёзилган ушбу асар китобхонларга манзур бўлади, деган умиддамиз.