-
Shoir sevgisi
M.Yusuf,Ushbu to'plamda M.Yusufning turli davrlarda yozgan she'rlaridan saralab olindi.
-
Tanlangan asarlar
A.Avloniy,Абдулла Авлоний Туркистон миллий уйғониш адабиётининг эътиборли вакилларидан, шоир, драматург, журналист. Айни пайтда, мураббий, илк дарсликлар муаллифи. «Мактаб», «нашриёт» ширкатлари муассиси. Ўзбек театрининг асосчиларидан – тошкентдаги «турон» театр ҳаваскорлари тўдасининг тузувчиси. ниҳоят, афғонистон ва туркистон ўртасидаги ўзаро қўшничилик муносабатларини ўрнатишга уринган янги давр дипломатларидан эди. ушбу нашрда адиб истеъдодининг хилма-хил қирраларини ифода этувчи асарларидан намуналар беришга ҳаракат қилинди.
-
Tanlangan asarlar
A.Fitrat,Ulug' o'zbek shoiri, dramaturgi va olimi Fitrat XX asr o'zbek adabiyoti tarixida g'oyat katta o'rinni egallaydi.illiy uyg'onish harakati va adabiyoti asoschilaridan bo'lgan Fitrat asr boshlarida yozgan "Munozara" va "Xind sayyohi bayonoti" kabi asarlari bilan Buxoro va Turkistonda yashagan xalqlar ijtimoiy ongining o'sishiga katta hissa qo'shdi.
-
-
Ibrat. Tanlangan asarlar
I.To'ra,Исҳоқхон Тўра Ибрат шоир, тарихнавис, тилшунос ва исломшунос сифатида ўзидан бой мерос қолдирган. Хатнинг ўн етти турида қалам юргизган моҳир хаттот, ўз номида «Матбааи исҳоқия»ни ташкил этган биринчи ўзбек ноширларидан эди. улуғ маърифатпарварнинг ушбу «танланган асарлар»идан шу пайтгача ўқувчиларга маълум бўлмаган «Мезон уз-замон» асари, ўнга яқин янги шеърлари, ўз даврининг долзарб муаммоларига бағишланган публицистик мақолалари ўрин олган. Шунингдек, «тарихи фарғона»нинг муаллиф дастқалами асосида кўчирилган мўътабар нусхасидан тайёрланган матни китобхонлар эътиборига ҳавола этилмоқда.
-
G'aznaviylar
M.Qoriyev,Bu dunyo hayoti avvalidan oxirigacha tasodifiy emas, balki yeru osmondagi har bir zarra yetuk hikmat va o'lchov bilan yaratilgandur
-
-
Sharqona bosiqlik siri
Sh.Sharapov,Mustaqillik degan qutlug' ne'matning haqiqiy ma'no-mazmuni g'oyat ulug'vordir.
-
-
G'ururtepada saraton
R.Haydarova,Ushbu kitobdan taniqli yozuvchi Risolat Haydarovaning "G'urg'urtepada saraton" hikoyalar turkumi, shuningdek, "Karantin" qissasi o'rin olgan.
-
Muhabbat badali
Q.Kenja,Таниқли адиб, халқаро Бобур мукофоти лауренти Қамчибек Кенжанинг ушбу китобига унинг янги ёзилган қисса ва хикоялари, шунингдек, кувноқ хангомаларга бой саёҳатномаси киритилди. Асарлар қахрамонлар мухаббати,тақдири, ички кечинмаларининг қизиқиш ва мухаббати, тақдири, ички кечинмаларининг қизиқиш ва хаяжон ўйғотиши, тилининг равон, ширадорлиги билан китобхонларимизга маъқул бўлади.
-
Aylanayin ishq
D.Yormatova,Ушбу қасида қуёшнинг бир бўлаги, дунёнинг гавхари, азизу мукаррами, улуғлари, баходирлари бешигини тебратган Аёлга бағишланган. Қасидада Аёл шаънига энг муборак сўзлар айтилади, у бор экан Тож Махаллар, Бибихонимлар қурилади деб таъриф берилади. Шунингдек, ушбу қасида инсон кўнглининг энг нозик торларини титратадиган ИШҚ хакидаги дардни юракдан ифодалаган ва очиб берган.
-
-
Chingizxonning oq buluti
Ch.Aytmatov,Jahon adabiyoti xazinasiga ulkan xissa qo'shgan buyuk yozuvchi Chingiz Aytmatovning ushbu asari dunyoga egalik da'vosi bilan chiqqan ikki hukumdorning siyosati insoniyat hayotida nima oqibatlarni keltirib chiqargani haqida hikoya qiladi.
-
-
-
-
Boburiylardan biri
Q.Kenja,Ushbu kitob xalqaro miqyosda ulug'vor, g'ururli va mashaqqatli yumushlarni ado etayotgan Bobur jamoat fondi va Bobur nomidagi xalqaro ilmiy ekspedidsiya asoschisi, rahbari, benihoya g'ayrat va jasorat egasi, tabiatshunos olim tomonida yaratilgan.
-
Qismat o'chi
I.Zoyir,Ҳазрати инсон ер куррасини ўзига макон этганидан буён не-не жангу жадалларни, турли-туман офатларни бошидан кечирмади, дейсиз. У бу оламда яшовчан қилиб яратилгани боис йўлида дуч келган балою қазоларни енгиб ўтишга ўзида куч ва сабр-бардош топа олди. Ҳатто Нуҳ пайғамбар замонида жумлаи жаҳонни сув босганида ҳам у нажот кемасида омон қолди.
-
Nay nolasi xikmatlar
J.Rumiy,Жаҳон мумтоз адабиётининг ёрқин сиймоси, башарият шоири Мавлоно Жалолиддин Румийнинг «Маснавийи маънавий» асари саккиз асрдан бери қалбларни забт этиб келмоқда.Ушбу китобда адабиётшунос Хайрулло Қосим Мавлононинг таржимадаги сайланма байтларини шарҳлашга интилган.